Ponovo je neopren u upotrebi...

Nazalost, vreme je zahladilo toliko da smo poceli da nosimo neoprene. Ne secam se kada sam ga zadnji put nosio i nije mi bas drago sto ponovo moram. Prethodna nedelja bas i nije bila dobra za mene. Nije mi islo nesto posebno, mada je naravno bilo i gorih nedelja, ali su mi se ipak kriterijumi podigli u poslednje vreme, pa je necu nazvati dobrom. Radili smo par kontrola, svaku sam u k1 na 1000 bio prvi, dok na 500 nisam uspeo svaku da dobijem. Na 1000 su me jednom dobili Pajic i Ilic Zeljko u dvosedu i dobili su me oko 6s. Sto se tice treninga, nije bio neki koji je ostavio poseban utisak na mene i koji je vredan pomena.

Naglo zahladjenje vremena je dosta uticalo na moj imunitet i iskreno sam se zabrinuo da se ne prehladim, jer je to nesto sto sada najmanje zelim. Zato juce nisam izlazio na vodu, vec sam veslao na ergometru. Isao sam 30' tempo, s tim da svaki minut pojacavam (tako tri puta pa onda opet spustim tempo, recimo da mi je broj bio 80-85-90-80-85-90 itd ukupno pola sata) i dosta sam se umorio na tom treningu, pogotovo sto sam zadnjih dva minuta isao daleko jace nego sto je trebalo. Ispostavilo se da je to bilo dobro jer mislim da sam prosao najkriticniju fazu sto se prehlade tice.

Danas sam radio 5x4x1' sa 1' pauze i to je takodje bilo dosta naporno. Svi su se dosta poravili i zaista mi je drago zbog toga. Pajic je dobio mozda 3,4 deonice, Stefan jednu a ja sam ostale. Drago mi je sto su isli bolje nego pre jer su mi ovaj trening ucinili dosta zanimljivijim. Iako sam "osvojio" 15-ak deonica, bilo je uzivanje trkati se i u svakoj davati svoj maksimum. Na kraju sam bio dosta iscrpljen ali u tome i jeste svrha treninga.

Sto se tice olimpijskih nada.... Ne znam sta da kazem. Ne znam ni u kakvu cu formu uspeti da udjem jer se borim da se ne razbolim i ne mogu da veslam po kisi nazalost, a zaista ne znam koliko ce ona padati do njih. Ipak, postoji jedna pozitivna stvar u svemu tome, a to je da sam u zadnje vreme dosta poboljsao trening i sada kad uporedim svoje sadasnje treninge i treninge od pre tri-cetiri meseca shvatim da sam mogao daleko vise raditi. S jedne strane mi je krivo sto nisam radio jace jer vidi da sam mogao izdrzati, ali sa druge strane Koksijev plan je da svake godine povecavam trening 20-30% i da time imam konstantan napredak. Sada znam da mogu dosta da napredujem sledece godine, ako ne tehnikom, onda povecanjem snage, izdrzljivosti i pogotovo obima treninga, a to me za sada rasterecuje pritiska od olimpijskih nada, jer mi je daleko vaznija cinjenica da znam da mogu da napredujem sledecih par godina i da uzivam u treningu, nego sto mi znaci tri-cetiri sekunde da sam sada bolji na 1000, ali da mi dogodine presedne kajak. JEDNOSTAVNO ZNAM DA MOGU VISE...